Simpsons parodije na filmove

Simpsonovi krali scene iz filmova

Popularna američka serija „The Simpsons” je preko dve decenije svog postojanja krala scene iz poznatih filmova i koristila za svoje epizode. 


Tvorac, Met Groning (Matt Groening) je u saradnji sa izdavačkom kućom Fox Broadcasting Company, hteo da napravi crtanu parodiju koja bi bila slika klasične američke porodice iz radničke klase.


Serija je vrlo brzo, od samog početka postala popularna, a sa njenom popularnošću i broj likova se povećavao. Da bi stalno držali zainteresovanost publike kreatori Simpsonos-a su tokom godina emitovanja serije „pozajmljivali” scene iz filmova raznih žanrova Holivudske produkcije. 


Evo nekih scena, a mislim da ćete i sami primetiti očiglednu sličnost:

I.

Mali Akerman je Duboko Grlo

Malin Akerman kao 
„Duboko Grlata” devojka

Evo malo i nešto kontroverznijeg naslova… J

Nedavno, pre par dana, sam čitao na internetu o novim problemima koje Lindsi Loan (Lindsay Lohan) pravi, pa sam naleteo na jedan interesantan članak koji je bio povezan sa ovom glumicom, a evo o čemu je tačno reč.

Snima se biografski film o verovatno najpoznatijoj glumici filmova za odrasle − Lindi Lavlejs (Linda Lovelace). Reditelj, Metju Vajlder (Matthew Wilder) je odlučio da umesto problematične Loan glavnu ulogu dodeli Malin Akerman (Malin Akerman). Vajlder je bio veoma strpljiv i odlagao snimanje filma koji se bazira na liku slavne pornografske zvezde, čiji je naslov: „Inferno: A Linda Lovelace Story” i čekao Loanovu, ali su ga njeni problemi s narkoticima i produžetak boravka u centru za odvikavanje primorali da nađe drugo rešenje.

Linda Lavlejs se proslavila kao zvezda kontroverznog filma „Duboko grlo” (Deep Throat) iz 1972. godine. Film je šokirao Ameriku i ceo svet, a potom postao i jedan od najprofitabilnih filmova svih vremena. Neverovatno, zar ne?? Scenario Vajlderovog filma delimično se oslanja na njenu biografiju iz 1980. godine pod nazivom „Ordeal”.

Lavlejsova je od devojke na mestu, učenice katoličke škole, prinudjena da postane porno-zvezda  (kako navodi u autobiografiji) i notorna narkomanka da bi kasnije bila i aktivistkinja u feminisitčkim pokretima, a zatim simbol i borac protiv pornografije. Njena filmska karijera obuhvata četiri dugometražna filma i trajala je ukupno pet godina.

Malin Akerman, koja će u Vajlderovom filmu tumačiti lik Lavlejsove, znamo iz filmova „A kad brak nije lak” (Couples Retreat), „Veridba” (The Proposal), „Nadzirači” (Watchmen), „27 haljina” (27 Dresses), „Srcelomac” (The Heartbreak Kid)...

Zadat je zadatak da se film objavi u tekućoj godini, ali još uvek nema nikakvih najava koji će to datum biti...

I.

Napad na T2 Majkla Beja

Bejov T2 i dalje nema mira!

Opet se dešava ista glupost! 

Opet optužuju Majkla Beja (Michael Bay) da je napravio sr_ _ _e od filma i konstatntno se vraća priča na Transformerse 2... javnost ga ne ostavlja na na miru da završi nastavak.

Sa tolikim osudama kako čovek može da ima volje uopšte radi nastavak! Do te mere su išli mediji i isfrutirani, iskompleksirani kritičari da su naterali M.B.-a da preko svoje volje kaže koju lošu reč na račun svog ostvarenja… žalosno.

Bej je, usled cele ove priče, izjavio da zna u čemu je bio problem u prethonom delu, da je sad sazreo po tom pitanju i da se greške neće ponavljati… O BOŽE! Zar je potrrebno da nam se ovaj čovek pravda za svoja ODLIČNA dela! Sve je radio kako treba i na najbolji mogući nacin ekranizovao u film nekadašnji popularni crtani… a ako niste čitali ranije moj post na već pomenutu temu onda to možete videti OVDE.

I.

filmovi sa FEST-a: Karlos

LIČNI FILM O POLITICI

Tako glavni glumac Édgar Ramírez opisuje film “Karlos”. Karlos je priča o Venecuelanskom revolucionaru Iliću Ramirezu Sančezu, poznatom i kao „Šakal“ koji je 1975 upao na sastanak OPEC-a u Beču gde je najveće zvaničnike prvo držao taocima a posle ih i kidnapovao.

Film je masovnih proporcija, u njemu se priča na 8 jezika (glavni su francuski, engleski i arapski, mada ima i ruskog, nemačkog, španskog, a pomalo i madjarskog i japanskog), sniman je u 10-ak zemalja, a glumci koji učestvuju dolaze sa svih strana sveta.

Zato što je tako masivan projekat, a pritom glumci nisu toliko poznati nisu mogli da idu tradicionalnim putevima finansiranja tj. za velike zverke nije bio dovoljno privlačan dok je za male finansijere bio previše glomazan. Tako da je na kraju veći deo finansiranja na sebe preuzela Francuska televizija Canal +  (otprilike 60% budžeta). Samim tim, oni su postavili zahtev da „Karlos“ ne bude film u tradicionalnom smislu već mini-serija. Tako da se originalni film sastoji iz 3 dela i traje 330 minuta (5h 30 min), dok postoje i skraćene verzije od 185 i 165 minuta (na FEST-u se prikazivala verzija od 165 min.).

Šta reći, film je trajao dakle skoro tri sata, a mi nismo uopšte primetili! Vrlo interesantna priča, skoro kao dokumentarac mada nije. Svakako smo uživali u samom filmu, ali smo takođe izašli smo iz Doma Omladine malčice pametniji.

Interesantna činjenica je da je Edgar Ramirez koji glumi Karlosa morao dosta da menja svoj fizički izgled zbog uloge koju je tumačio punih 7 meseci. Prvo je morao da smrša kako bi oponašao zasenjenog „dečaka“ u ranim 20-im s početka filma. Posle je ponovo morao da se vrati na svoju normalnu težinu da bi na kraju, kako bi oponašao Karlosa u srednjim godinama morao dosta da se ugoji i da nabaci stomak. Može se reći da se „žrtvovao za svoju umetnost“ ali kako je on sam pomenuo u jednom intervjuu „ne radi se o meni, nego o liku, a kao glumac, kada se obavežeš za neku ulogu moraš da je odradiš do kraja“. A možemo samo reći da je on uradio fantastičan posao u ovom filmu i sigurna sam da će mu ovo biti odskočna daska za mnoge buduće uloge.

Verovatno se pitate, „Pa dobro više, gde je opis?“. Međutim, neću vam otkrivati ništa o filmu jer je ceo film u stvari biografija tog poznatog teroriste.

(Jeste li znali da su ga čak i naši policajci bili uhapsili i držali u Sarajevskoj u zatvoru jedno dve nedelje pre nego što su ga pustili?)

Ali vam zato dajem da pogledajte trejler i iskreno vam preporučujem da pogledate film. A M.I. ćemo pokušati da nađemo tu proširenu verziju od 330 min. pa da lepo natenane sve ponovo pogledamo. =)

M.

filmovi sa FEST-a: 9.06

9.06 u 71’

Hteli smo da pogledamo i neki od filmova iz ovih krajeva, a izabrali smo Slovenački film 9.06. Išla sam sa drugaricom i slučajno smo u prevozu naleteli na još jednu poznanicu, koja nas je naravno pitala gde smo bili, a kada je čula odgovor ponovo je zapitala „I? Kakav je bio film?“. Drugarica sa kojom sam bila je kao iz topa odgovorila „Dobar, osim kraja!“ a ja se sa njom u potpunosti slažem!

Film traje 71 minut. S obzirom da je jedan od filmova koje smo gledali trajao 165 minuta(!) ovo je bilo relativno kratak film i moram da priznam, pošto je bio među poslednjima, da sam se radovala što ne traje 3 sata. Međutim, rado bih odgledala još 20 minuta filma ali da se lepo, pravilno zaključi priča i završi film!

Pošto je ovo takođe jedan od filmova za koje sumnjam da ćete gledati neću se ustručavati da podelim sa vama detalje.

Dakle, Dušan je inspektor u policiji koji istražuje slučaj samoubistva. Naime, žrtva, tj. Marjan Ozim je skočio sa mosta. Dušan kreće da istražuje, saznaje da je Marjan pijanista, da drži privatne časove, da smeta komšijama svirajući klavir kasno u noć, da ponekad piše rubriku za lokalne novine itd.

Film je prošaran detaljima iz Dušanovog života, vidimo da se razvodi od žene i živi u hotelu, da mu je starija kćerka poginula u saobraćajnoj nesreći kada je Dušan vozio i da ga žena krivi za to, vidimo da ima još jednu kćerkicu za koju saznajemo da je usvojena, da ima nekolicnu prijatelja,. Saznajemo da se on zaista brine za drugu kćerkicu, a da njegova žena u očajanju živi u haosu i ne može da se dovede u red. U jednom trenutku Dušan čak upošljava čistačicu iz hotela u kome živi da ode do kuće u kojoj mu je žena kako bi pomogla da se rusvaj malo raščisti.

Pored svega toga, on ima i ljubavnicu, sa kojom se viđa s vremena na vreme i koja skoro ništa ne zna o njemu. U jednom trenutku on saznaje da je ona trudna i da nosi njegovo dete, a ona saznaje da on ima kćerku (ništa drugo osim toga, ni za drugu kćerku koja je poginula, ni za ženu, ne saznaje). Međutim, ti momenti ne čine neku razliku u celokupnoj priči.

A priča je da Dušan, malo po malo, suočen sa sopstvenim demonima i problemima u braku polako preuzima Marjanov identitet i život. Prvo se iseljava iz svoje sobe u hotelu u Marjanov stan, uzima njegova kola, upoznaje njegovu ljubavnicu i sve se više zbližava sa njom. On uzima njegov pepeo iz mrtvačnice koji niko nije preuzeo, brine se o njemu. Pri kraju filma čak se i šiša na ćelavo i brije sve dlake sa tela (pošto je saznao da je i Marjan to radio, a objašenjenje od njegove ljubavnice jeste da je Marjan bio „čistunac“).

Tu se otprilike film završava, pomalo nekoherentno i zbrzano. Ima još nekoliko izmešanih scena, pomoću kojih valjda treba da provalimo šta se zapravo desilo, ali i ja i drugarica smo bile zbunjene. Nismo znale, da li se ubio ili je samo prošetao do tog mosta sa koga je Marjan skočio, da li mu se život promenio ili se završio? Ne znam ni sada kraj i poentu filma, i zato mi je žao što režiser Igor Šterk nije izdvojio još par minuta i napravio neki bolji zaključak za svoju viziju.

M.

filmovi sa FEST-a: Žena za ukras

Na FEST-u nas je nasmejala 
"Žena za ukras"

Imali smo priliku da pogledamo jednu od retkih komedija na FEST-u, film „Žena za ukras“ (Potiche). Pretpostavili smo po opisu da se radi o komediji i nismo se prevarili. Uživali smo gledajući film i slušajući smešne i dovitljive dijaloge.

Glavni lik je Suzana Pužol (Catherine Deneuve) koja ima već odraslu decu i unuke. Njen muž Robert Pužol (Fabrice Luchini) je gleda kao ženu za ukras. Njoj nije mesto ni u kuhinji, ni u fabrici kišobrana čiji je vlasnik (a vlasnik je postao oženivši se njome, jer je njen otac bio osnivač fabrike). Čak i njena kćerka Nadež (Judith Godreche) suočena sa problemima u sopstvenom braku kreće da je ispituje kako ona izdržava sve ove godine, ponašajući se kao savršena supruga i majka iako zna da je muž vara i da između njih više skoro da nema strasti pa ni ljubavi.

U sred njenog suočavanja sa tim pitanjima izbija štrajk u fabrici kišobrana zato što njen muž irabljuje radnike, ne plaća ih dovoljno, ne daje im odbor a sami uslovi rada su na minimumu (kako saznajemo – wc je čučavac!). On pokušava da se obračuna sa njima međutim radnici ga zarobljavaju i ne daju mu da ode dok se ne dogovori sa njima.

Suzana onda počinje da pokazuje svoje pravo lice, sposobne poslovne žene. Ona uz pomoć gradonačelnika koji je i njena stara ljubav (Gerard Depardieu) ide i pregovara sa radnicima koji ubrzo oslobađaju Roberta Pužola. Međutim, i to je kratkog veka jer ubrzo po oslobađanju Robert dobija blagi srčani udar i odlazi na lečenje. Ko će sada da vodi fabriku? Sin umetničkog opredeljenja (Jeremie Renier) ne želi time da se bavi. Kćerka se previše plaši da preduzme svu tu odgovornost i opet, sudbina njihovog opstanka i opstanka fabrike pada na Suzanu!

Ona fantastično vodi fabriku dok se Robert ne oporavi. Radnici su zadovoljni, prodaja se povećava, dala je priliku kćerki da radi sa njom (što je kćerka jako želela još ranije, sa ocem da radi), sin je krenuo da učestvuje kao dizajner...sve je išlo savršeno dok se Robert ponovo ne pojavi. Tu ponovo počinju zavrzlame!

Ovo je samo delić filma! Ima tu još spletkarenja, ljubavnih priča, razvoja prijateljstava...pa da! Zaboravih da napomenem da je Suzana čak napravila prijateljicu od Robertove bivše ljubavnice i sekretarice (bivše od kada su prijateljice) Džoel (Karin Viard)! Ma svašta se dešava u filmu i sve je smešno i odlično predstavljeno.

Priča se inače odvija u 70-im a kostimografija i scenografija iz tog doba je savršena.

Film svakako toplo preporučujem. Vrlo je zabavan ali i poučan, što je po meni savršena kombinacija. Samo, ne očekujte ništa ozbiljno, već pravu komediju u kojoj je gluma prenaglašena a boje jarke. =)

M.

filmovi sa FEST-a: Med

Gledali smo film "Med" na FEST-u 2011

Uf, kako početi. S vremena na vreme naiđe se na film koji te tera da se zapitaš „čemu služe filmovi“. Da li oni služe da ti pokažu nešto, drugi svet ili kulturu? Ili služe da te zabave i nasmeju? Da li treba da te podstaknu na akciju ili samo na razmišljanje? Koja je svrha filma?


Takva pitanja sam ja postavljala sebi i I. dok smo izlazili iz bioskopa. Film Med (Bal) je bio prelep, ali zaista, predeli koje su prikazivali, šume, poljane, prosto da poželiš da se prošetaš malo i ti.

No, da počnem od početka. Verujem da većina vas nije gledala film niti će ga gledati. Tako da ću dati kratak opis, ali zaista kratak.

Radnja se dešava u Turskoj, a fokus je na jednom malom dečaku Jusufu (Bora Atlas) koji je tek krenuo u školu i uči da čita i na njegovom ocu Jakupu (Erdal Besikçioglu). Otac prehranjuje porodicu tako što drži pčele i skuplja njihov med. Dečak očigledno poštuje i divi se svom ocu. Ima jedna scena gde ga majka tera da popije mleko a on neće, a otac onda kada ona okrene leđa brzo zgrabi čašu i sruči mleko, na veliku radost mališana.

Jusuf je tih i povučen dečak, koji se jako teško i sporo izražava, ali pokušava da bude snalažljiv. U jednoj sceni se deca u školi javljaju da čitaju priču, i Jusuf se javlja polako i stidljivo pa se njegova ruka ne da primetiti a učitelj bira jednu devojčicu da čita. Dok devojčica čita vidi se kako je Jusuf pomno posmatra i tiho priča priču zajedno sa njom. Vidi se da je zna napamet. Sledeći put on se opet javlja, ovaj put prvi, pre nego što je učitelj uopšte pitao, i kreće da „čita“ tu istu priču, međutim, učitelj mu napomene da treba da pređe na sledeću priču. On se zbunjuje, traži polako tu drugu priču i koncentriše se, ali, čim počne da sriče vidi se, on ne zna da čita.

Jusuf polako sve manje govori, a i kada govori počinje da šapuće. Uskoro, njegov otac, u želji da pokuša da nađe bolje mesto za njegove pčele odlazi u drugi kraj i ne bude ga, danima. Tada mališa skroz prestaje da priča. Konačno majka i Jusuf odu da traže oca i mi vidimo drugi deo scene sa početka filma kada se Jakup penje na drvo kako bi došao do košnica i grana na koju se oslonio kreće da puca. Vidimo drugi deo scene, i vidimo da je grana pukla. Jakup umire a Jusuf ostaje sam sa majkom.

Upečatljiva scena sa kraja filma jeste kada Jusuf i majka sede za stolom, ona plače i naprosto je odsutna, a Jusuf neznajući kako drugačije da joj pomogne, uzima svoju čašu sa mlekom i celu je ispije.

To je manje više radnja i priča filma. Naravno, s obzirom da film traje skoro 2 sata dešava se još nekoliko stvari, ali ne toliko mnogo, što nam je i glavna primedva – uopšte nema potrebe za film da toliko dugo traje. Radnja se odvijala lepo, ali neke pojedinačne scene su toliko bespotrebno duge da čovek može da lepo odrema dok se one ne završe (pričam iz iskustva ;-) )

U svakom slučaju, izašli smo više sa pitanjima koje sam pomenula gore, nego sa nekim zaključkom ili utiskom. Mada i dalje ne znam odgovore ta pitanja, drago mi je što smo otišli da gledamo „Med“ jer u suprotnom slučaju možda se ne bih zapitala, a bilo je zanimljivo diskutovati o odgovorima. (I još uvek je zanimljivo!)

M.