KORIOLAN OTVORIO FEST
M.I. smo imali priliku da sinoć prisustvujemo otvaranju FEST-a kao i drugoj zvaničnoj premijeri (prva je bila na Berlinskom filmskom festivalu) filma Koriolan (Coriolanus).
39. Međunarodni filmski festival u Beogradu otvorio je glumac a sada i režiser Ralf Fajns (Ralph Fiennes). Pre samog filma publika je imala priliku da se „zabavi“ uz voditelje Sergeja Trifunovića (koji je otpevao nekoliko numera) i Mariju Karan (koja je izgledala apsolutno fantastično) i džez orkestar Radio Televizije Srbije. Ralf Fajns je izašao samo na kratko kako bi najavio da će posle filma imati više reči za nas, a znajući našu publiku čiji je glavni cilj posle filma da što pre izjuri iz bioskopa (više o tome u predstojećem filmskom bontonu) to mu je bio odličan potez!
A onda je počeo i sam film! Pre svega želim da napomenem da je ovo moje lično mišljenje a ne profesionalna kritika. Meni se film mnogo svideo i sigurno bih ga ponovo pogledala! Naravno, ponovo gledanje je delom zato što je u pitanju Šekspir, pa je samim tim jezik teži za razumevanje (a od prevoda sam odmah bila odustala, nisam mogla da ga pratim), a delom zbog samog filma i složenosti radnje. Volim filmove koji ne mogu iz prve da se skapiraju (naravno, kada je to zbog priče a ne zbog očajne ekranizacije).
A kada već pominjemo ekranizaciju, mislim da je Fajns odradio izvanredan posao. I ekranizacija i modernizacija Šekspirovog dela su, po meni, savršene. Gledajući film osećala sam se istovremeno kao da se radnja odigrava u Rimskom dobu, u Srednjem veku i u 20. veku! S jedne strane imamo vojne džipove, automatsko oružje, tenkove i televiziju, a s druge Rimski senat i njegovo pešačenje, kućno lečenje i stare vrednosti. A kad već pomenuh televiziju, prenosi sa bojnih polja, intervjui, političke emisije – sve je sjajno uklopljeno u priču. Sve u svemu, oduševila sam se spojem starog i modernog!
Ralf Fajns je takođe neverovatno odglumio svog lika Kaja Marcija Koriolana, tako da istovremeno osećaš kao da treba i da ga mrziš i da ga voliš. Ne znaš da li ti ga je žao ili dobija ono što je zaslužio. A tek gluma Vanese Redgrejv (Vanessa Redgrave) koja tumači lik njegove majke Volumnije! Naravno, cela ekipa je odradila odličan posao, Džerard Batler (Gerard Butler) za koga se iz aviona vidi da je vođa, Džesika Čestejn (Jessica Chastain) koja plače umesto da skače od sreće kada joj se muž vrati živ iz bitke (sjajna scena!), Brajan Koks (Brian Cox) koji je rastrgan između politike i prijateljstva i Slavko Štimac kao odani savetnik slavnom vođi Volšana... ma sjajno!
Želim da napomenem još jednu stvar, a to je da je stvarno bilo neobično videti Beograd i okolinu na platnu u filmu koji nije na srpskom! Znam da zvuči čudno, i s jedne strane mi je drago, ali s druge sam se osećala kao da mi je uskraćen taj deo mašte... koji može da odredi bilo koji grad za radnju filma, ili čak da izmisli mesto gde se dešava. Kada prepoznaš zeleni venac, blokove, galovicu, skupštinu... svakako da ti bude toplo oko srca ali tako se malo zbuniš, pa na trenutak zaboraviš na radnju filma ili pokušavaš da „provališ“ koji je to tačno deo... Ali nemojte me shvatiti pogrešno! Ja ne pokušavam da propagiram da ne treba filmove snimati ovde, naprotiv, verujem da što više filmova treba snimati na što više nama dragim lokacijama, kako bi se navikli i kako nam to više ne bi bilo tako strano.
Kao zaključak, volela bih da kažem da je još jedan od razloga zašto verujem da je film dobar to što me je zainteresovao da zaista uzmem u ruke i pročitam to Šekspirovo delo, pored toga što bih ponovo gledala film. Znam da o samoj priči nisam puno napisala, i svakako da kao svaki film i ovaj ima svoje bolje scene i dosadnije scene, delove koji oduševljavaju i delove koje bi radije da su poslednji put viđeni na ekranu editora. Međutim, film mora da se gleda sveobuhvatno, a sveobuhvatno po meni je više nego dobar, a za mene je bio kao dašak svežeg vazduha, nešto inovativno i neobično posle jednog perioda zastoja i suše. Svakako odličan početak FEST-a i preporučujem svima da odu i da ga pogledaju!
M.
