filmovi sa FEST-a: 9.06

9.06 u 71’

Hteli smo da pogledamo i neki od filmova iz ovih krajeva, a izabrali smo Slovenački film 9.06. Išla sam sa drugaricom i slučajno smo u prevozu naleteli na još jednu poznanicu, koja nas je naravno pitala gde smo bili, a kada je čula odgovor ponovo je zapitala „I? Kakav je bio film?“. Drugarica sa kojom sam bila je kao iz topa odgovorila „Dobar, osim kraja!“ a ja se sa njom u potpunosti slažem!

Film traje 71 minut. S obzirom da je jedan od filmova koje smo gledali trajao 165 minuta(!) ovo je bilo relativno kratak film i moram da priznam, pošto je bio među poslednjima, da sam se radovala što ne traje 3 sata. Međutim, rado bih odgledala još 20 minuta filma ali da se lepo, pravilno zaključi priča i završi film!

Pošto je ovo takođe jedan od filmova za koje sumnjam da ćete gledati neću se ustručavati da podelim sa vama detalje.

Dakle, Dušan je inspektor u policiji koji istražuje slučaj samoubistva. Naime, žrtva, tj. Marjan Ozim je skočio sa mosta. Dušan kreće da istražuje, saznaje da je Marjan pijanista, da drži privatne časove, da smeta komšijama svirajući klavir kasno u noć, da ponekad piše rubriku za lokalne novine itd.

Film je prošaran detaljima iz Dušanovog života, vidimo da se razvodi od žene i živi u hotelu, da mu je starija kćerka poginula u saobraćajnoj nesreći kada je Dušan vozio i da ga žena krivi za to, vidimo da ima još jednu kćerkicu za koju saznajemo da je usvojena, da ima nekolicnu prijatelja,. Saznajemo da se on zaista brine za drugu kćerkicu, a da njegova žena u očajanju živi u haosu i ne može da se dovede u red. U jednom trenutku Dušan čak upošljava čistačicu iz hotela u kome živi da ode do kuće u kojoj mu je žena kako bi pomogla da se rusvaj malo raščisti.

Pored svega toga, on ima i ljubavnicu, sa kojom se viđa s vremena na vreme i koja skoro ništa ne zna o njemu. U jednom trenutku on saznaje da je ona trudna i da nosi njegovo dete, a ona saznaje da on ima kćerku (ništa drugo osim toga, ni za drugu kćerku koja je poginula, ni za ženu, ne saznaje). Međutim, ti momenti ne čine neku razliku u celokupnoj priči.

A priča je da Dušan, malo po malo, suočen sa sopstvenim demonima i problemima u braku polako preuzima Marjanov identitet i život. Prvo se iseljava iz svoje sobe u hotelu u Marjanov stan, uzima njegova kola, upoznaje njegovu ljubavnicu i sve se više zbližava sa njom. On uzima njegov pepeo iz mrtvačnice koji niko nije preuzeo, brine se o njemu. Pri kraju filma čak se i šiša na ćelavo i brije sve dlake sa tela (pošto je saznao da je i Marjan to radio, a objašenjenje od njegove ljubavnice jeste da je Marjan bio „čistunac“).

Tu se otprilike film završava, pomalo nekoherentno i zbrzano. Ima još nekoliko izmešanih scena, pomoću kojih valjda treba da provalimo šta se zapravo desilo, ali i ja i drugarica smo bile zbunjene. Nismo znale, da li se ubio ili je samo prošetao do tog mosta sa koga je Marjan skočio, da li mu se život promenio ili se završio? Ne znam ni sada kraj i poentu filma, i zato mi je žao što režiser Igor Šterk nije izdvojio još par minuta i napravio neki bolji zaključak za svoju viziju.

M.