filmovi sa FEST-a: Med

Gledali smo film "Med" na FEST-u 2011

Uf, kako početi. S vremena na vreme naiđe se na film koji te tera da se zapitaš „čemu služe filmovi“. Da li oni služe da ti pokažu nešto, drugi svet ili kulturu? Ili služe da te zabave i nasmeju? Da li treba da te podstaknu na akciju ili samo na razmišljanje? Koja je svrha filma?


Takva pitanja sam ja postavljala sebi i I. dok smo izlazili iz bioskopa. Film Med (Bal) je bio prelep, ali zaista, predeli koje su prikazivali, šume, poljane, prosto da poželiš da se prošetaš malo i ti.

No, da počnem od početka. Verujem da većina vas nije gledala film niti će ga gledati. Tako da ću dati kratak opis, ali zaista kratak.

Radnja se dešava u Turskoj, a fokus je na jednom malom dečaku Jusufu (Bora Atlas) koji je tek krenuo u školu i uči da čita i na njegovom ocu Jakupu (Erdal Besikçioglu). Otac prehranjuje porodicu tako što drži pčele i skuplja njihov med. Dečak očigledno poštuje i divi se svom ocu. Ima jedna scena gde ga majka tera da popije mleko a on neće, a otac onda kada ona okrene leđa brzo zgrabi čašu i sruči mleko, na veliku radost mališana.

Jusuf je tih i povučen dečak, koji se jako teško i sporo izražava, ali pokušava da bude snalažljiv. U jednoj sceni se deca u školi javljaju da čitaju priču, i Jusuf se javlja polako i stidljivo pa se njegova ruka ne da primetiti a učitelj bira jednu devojčicu da čita. Dok devojčica čita vidi se kako je Jusuf pomno posmatra i tiho priča priču zajedno sa njom. Vidi se da je zna napamet. Sledeći put on se opet javlja, ovaj put prvi, pre nego što je učitelj uopšte pitao, i kreće da „čita“ tu istu priču, međutim, učitelj mu napomene da treba da pređe na sledeću priču. On se zbunjuje, traži polako tu drugu priču i koncentriše se, ali, čim počne da sriče vidi se, on ne zna da čita.

Jusuf polako sve manje govori, a i kada govori počinje da šapuće. Uskoro, njegov otac, u želji da pokuša da nađe bolje mesto za njegove pčele odlazi u drugi kraj i ne bude ga, danima. Tada mališa skroz prestaje da priča. Konačno majka i Jusuf odu da traže oca i mi vidimo drugi deo scene sa početka filma kada se Jakup penje na drvo kako bi došao do košnica i grana na koju se oslonio kreće da puca. Vidimo drugi deo scene, i vidimo da je grana pukla. Jakup umire a Jusuf ostaje sam sa majkom.

Upečatljiva scena sa kraja filma jeste kada Jusuf i majka sede za stolom, ona plače i naprosto je odsutna, a Jusuf neznajući kako drugačije da joj pomogne, uzima svoju čašu sa mlekom i celu je ispije.

To je manje više radnja i priča filma. Naravno, s obzirom da film traje skoro 2 sata dešava se još nekoliko stvari, ali ne toliko mnogo, što nam je i glavna primedva – uopšte nema potrebe za film da toliko dugo traje. Radnja se odvijala lepo, ali neke pojedinačne scene su toliko bespotrebno duge da čovek može da lepo odrema dok se one ne završe (pričam iz iskustva ;-) )

U svakom slučaju, izašli smo više sa pitanjima koje sam pomenula gore, nego sa nekim zaključkom ili utiskom. Mada i dalje ne znam odgovore ta pitanja, drago mi je što smo otišli da gledamo „Med“ jer u suprotnom slučaju možda se ne bih zapitala, a bilo je zanimljivo diskutovati o odgovorima. (I još uvek je zanimljivo!)

M.