The Creepy case of Benjamin Button

Bendžamin Baton − konačno odgledan

Pre neki dan smo se konačno nakanili da odgledamo „The Curious Case of Benjamin Button“ (Neobični slučaj Bendžamina Batona). Kažem „nakanili“ jer nam taj film stoji na listi, pa, praktično od kad je izašao, ali nikako da se odlučimo da ga odgledamo. Valjda smo se plašili da ne umremo od dosade. Nismo umrli, iako je film izuzetno dugačak.

Moje mišljenje o filmu, kada bih sumirala u jednu reč − CREEPY (izvinjavam se što nemam adekvatnu reč na srpskom). Na primer, scena kada se Bendžamin (Brad Pitt) i Dejzi (Cate Blanchett) sreću prvi put i odmah zaljubljuju jedno u drugo kao „mladi“ ljudi. Ja razumem da on ima samo oko 7 godina tada, i da su mentalno na istom nivou ali ona to u tom trenutku ne može da zna, i zato je ta scena malo uznemiravajuća, kao i kada su ispod stola zajedno. S jedne strane želiš da se saosećaš sa njim zato što nije kriv za svoj izgled i razmišljaš da li bi se tako osećao i da je na neki drugi način drugačije dete, ali, i dalje je na nekom nivou „creepy“.

Dalje mislim da je važno napomenuti da iako je priča generalno pričana kao biografija, koje inače imaju tendenciju sporog razvoja događaja, to je ok za knjige, u filmu je ipak trebalo da bude malo brži tempo. Opet, moje mišljenje.

Još jedna stvar koja je možda i dobra, jer je izazvala u meni reakciju (a to je valjda poenta filmske, kao i svake druge umetnosti) jeste njegovo napuštanje žene i deteta. Apsolutno neshvatljiv potez, i sa njegove strane i sa njene i uopšte sa piščeve strane. Zar bi on stvarno posle svega radije lutao svetom nego da bude uz svoje dete i toliko ljubljenu ženu do poslednjeg mogućeg trenutka? Činjenica koja je apsolutno potvrđena u dva navrata. Tj. on je rekao da ne može da bude uz njih zato što ne želi da Dejzi podiže dva deteta i da bude tinejdžer u isto vreme kao svoja kćerka. Međutim, kada dolazi u posetu on je mlad čovek, a kćerka je tinejdžerka. A druga, na kraju se Dejzi ipak brine o njemu poslednjih godina do samog kraja! Baš lepo! Ostavi dete i ženu da se snalaze kako znaju i umeju dok se ti provodiš i lutaš svuda naokolo!

Inače, to je još jedna od tih „creepy“ scena, kada Kejt Blanšet drži malecnu bebu koja je na izdisaju u naručju. Iako odlično odrađena, ipak je malo uznemiravajuća. Opet – moje mišljenje.

Ipak, neke stvari su bile odlično odrađene, i ne pričam samo o specijalnim efektima tj. kostimografiji. Dve priče su mi se jako svidele. Prvo, opis kako je polomila nogu je maltene kratak film u filmu, sjajno ispričana priča. A drugo, pobeda one Britanke samom nad sobom je isto fantastično ispričana i kada vidiš da je na kraju ipak ostvarila svoj životni cilj i preprivala Lamanš ne možeš da se ne nasmeješ i da ti ne bude drago.

Sve u svemu, ne verujem da bih ponovo gledala film, ali bih ga preporučila onima koji ga nisu gledali za neko lenjo popodne kada čovek hoće prosto da se opusti.

M.