UTISCI SA FILMA BORAC
Kristijal Bejl NeverovataN!
Takva transformacija likova kroz filmove je zaista fascinantna! Čovek koji može da glumi psiho-manijaka, pa zatim maskiranog super junaka, a onda ovakvu neku ulogu zaslužuje sve pohvale! Ja znam da treba da pričam o samom filmu „Borac” (The Fighter), ali Bejl (Christian Bale) me je toliko oduševio i zadužio svojom glumom (OPET) da sam morao da napravim ovakav uvod... a opet sa dr strane, kad se osvrnem i razmislim o filmu najveći utisak na mene je i ostavio ovaj glumac.
Film je dobar. Veoma poučna i na neki način inspirativna drama, al ipak ne odaje onaj pozitivan osećaj ludila u glavi da te podstakne na misao da je sve moguće. Na primer, za razliku od Rokija (1 i 2) gde vas film naježi i tera da istog trenutka izađete napolje i krenete da trčite, vežbate ili jednostavno vam ulije energiju i samopouzdanje, odlučnost da nešto uradite istog trenutka!
Miki Vord (Mark Wahlberg), mladi bokser iz malog grada, dobija ponude za mečeve na osnovu nekadašnje reputacije njegovog starijeg brata Dikija (Kristijan Bejl), koji je svojevremeno bio vrstan bokser. Sada, taj isti stariji brat je zapušteni narkoman, koji želi preko brata da vrati staru slavu. Neobraćajuci pažnju na to da njegov mlađi brat tone serijom poraza i sve više i više gubi volju za boksom, Diki je skroz posvećen snimanju dokumentarca koji bi „navodno” trebalo da bude kapija za njegov povratak na scenu. Zaslepljen idejom da će se vratiti u ring Diki polako gubi poverenje mlađeg brata, koji ga je uvek gledao kao svog idola.
Majka je uvek vodila glavnu reč u kući. Zajedno sa drugim ćerkama, sestrama Dikija i Mikija, uvek je više vodila računa o svom prvencu Dikiju i gledala na njega kao na ikonu, bez obzira na to u kakve je sve nevolje zapadao. Miki je konstantno živeo u senci i disao kroz tuđi nos − uvek je bila prusutna majčina priča „Slušaj starijeg brata, on sve zna... on će te svemu naučiti... ugledaj se na njega”. Toliko zaslepljena i posvećena Dikiju nije marila kako se ustvari njen drugi sin oseća i šta zapravo želi od svog života.
Diki pravi nova sr_ _ _a, upada u nevolju i sa sobom vuče i Mikija. Nakon oporavka Miki, zaslugom devojke iz kraja koja radi u lokalnom baru, dobija snagu i volju da krene iz početka i da sebi ponovo priliku da zasija. Dogovor je bio veoma jednostavan − Miki dobija novog trenera, menadžera kao i sponzora za pokroviteljstvom i vezama (po prvi put), ali ne sme da ima nikakav kontakt za Dikijem i majkom kad je u pitanju boks. Tu se stvara veliki haos kada majka sazna da je njen rođeni sin ne želi blizu ringa. Diki izlazi iz zatvora i zatiče ga ista situacija. Na kraju dolazi sve na svoje i putem kompromisa i stvara se medjusobni dogovor obe strane.
Interesantna stvar u vezi sa ovim filmom jeste da su uglavnom svi glumci koji su unajmljeni za film ustvari i žitelja tog mesta, a interesanto je i da je to stvarno rodni grad glumca Marka Volberga.
Na kraju filma, kad kreće odjavna špica montiran je video sa pravim Dikijem i Mikijem i tek tu se zaista vidi koliko je ustvari Bejl dobro „skinuo” lik Dikija − gestakulacija, način izgovora, stavovi... prosto NEVEROVATNO!
Sve u svemu, mislim da su gluma Bejla i njegov prostor u filmu doprineli kvalitetu filma. Gluma Volberga osrednja, dok je gluma majke (Melissa Leo) poprilično dobra! Velika zamerka, po meni, jeste jako siromašna ekranizacija borbi i samih treninga. Dosta je suvoparno i filmski... malo žestine ne bi bilo na odmet.
Film zaslužuje da se pogleda!
Ocena: 7.5 od 10
I.
No comments:
Post a Comment
Filmsterujte sa nama